Stenlej
Sadnice voća šljive Stenlej vode poreklo iz SAD. Delimično samooplodna do samooplodna. Plod je krupan, elipsastog oblika, tamno plave boje. Daje relativno krupne plodove i prorodi rano. Koštica je krupna i lako se odvaja od ploda. Odlična je za rakiju, za sušenje.
Vreme zrenja: U periodu od 15.08. do 31.08. u zavisnosti od područja.
Podloga: Dženarika.
Čačanska rodna
Domaća sorta stvorena u institutu za voćarstvo Čačak ukrštanjem sorti Stenlej i Požegače.Odlikuje se velikom rodnošću.Pogodna za džemove i rakiju.
Vreme zrenja: oko 15.08.u zavisnosti od područja,
Podloga : Dženarika.
Čačanska rana
Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Sazreva krajem prve dekade jula. Srednje je bujna, polen ima dobru klijavost. Auto inkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku ranu su: čačanska lepotica i čačanska najbolja. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa.
Vreme zrenja : Krajem juna i početkom jula u zavisnosti od područja.
Podloga : Dženarika.
Čačanska lepotica
Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona šljiva u svojoj epohi sazrevanja.
Vreme sazrevanja : KrajEm jula i pocetkom avgusta.
Podloga : Dženarika.
Čačanska najbolja
Bujna je sorta. Auto inkompatibilna je. Dobri oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi.
Vreme sazrevanja : Nedelju dana pre stenleja u zavisnosti od područja od 10 do 15 avgusta.
Podloga : Dženarika.
Japanska šljiva Strival (Ruska džanarika borda)
Krupno plodne sorte Prunus salicina sa masom ploda od 110 do 200g. Pokožica je modroplave (Strival) meso je ćilibarno-žute boje a kada uzri intenzivno crveno, slatko-nakiselog ukusa.
Vreme zrenja : početkom jula do 12.07. u zavisnosti od područja.
Podloga : Dženarika.
Ruska džanarika žuta (krupnoplodna džanarika)
Sorta poreklom iz Rusije. Stablo je srednje bujnosti. Rano stupa na rod (u drugoj ili trećoj godini) i daje veoma visoke prinose u redovnom plodonošenju. Cveta rano, krajem marta, početkom aprila.
Plod je srednje krupan (22,7 g), okruglasto spljoštenog oblika. Ako se oštrije reže plodovi su krupniji, lepi, ukusni, prijatni za jelo, može da se prodaje na pijacama. Koštica je srednje krupnoće (3,2 g). Mezokarp ima dosta nizak sadržaj rastvorljivih materija (10%) i oko 8,4 % ukupnih šećera. Sadržaj ukupnih kiselina iznosi 1,5 %, a vitamnina C 6,8 mg na 100 g plodova. Plod Krimske žute zbog neutralnog soka našao je svoje mesto u preradnoj industriji voća. Zbog redovne i obilne rodnosti, kao i lepih žutih plodova koji podsećaju na kajsiju, neutralnog soka i smanjene primene pesticida u proizvodnji preporučuje se širenje ove sorte džanarike.
Sazreva : Polovinom jula i početkom avgusta.
Podloga : Dženarika.
Timočanka
Stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak.Timočanka, visoko kvalitetna i izuzetno rodna. Zri početkom avgusta. U punoj rodnosti, po stablu rodi od 15 i više kilograma. Plod je krupan, teži 50 do 70 grama. Slatka je – briks ( šećer) se penje do 18%!
Grose Felicija
Felicia Grose je plava šljiva
Cveta kasno, daje vrlo krupan plod, elipsastog oblika, tamno ljubičaste je boje.Novija sorta kod nas. Poreklom je iz Italije. Izuzetno je krupnog ploda ( do 150 grama!).
Grosa Felicija je odlicna kao konzumna šljiva a moze i za rakiju. Sazreva polovinom septembra i krajem septembra. Postiže veoma visoku cenu. Veoma je privlačnog izgleda.
Nešto je osetljivija na moniliju ploda, ali uz redovnu zaštitu nema nikakvih problema. Prednosti ove šljive su visoka rodnost, visoka cena i velika otoprnost na prolećne mrazeve.
Nešto je osetljivija na moniliju ploda, ali uz redovnu zaštitu nema nikakvih problema. Prednosti ove šljive su visoka rodnost, velika otoprnost na prolećne mrazeve.
Valor
Sadnice voća šljiva, sorte Valor su poreklom iz Kanade. Ima šumno-zelene listiće kroz sezonu. Šiljati listovi postaju žuti u jesen. Plodovi su upadljivo ljubičaste koštunice koje rađaju u izobilju u kasno leto i odlične su za konzumiranje dok su sveže, za kuvanje, pečenje i pravljenje džemova i želea, ali mogu izazvati nered ako im dozvolite da vam popadaju po travnjacima ili kućnim prilazima.
Vreme zrenja: Sazreva sredinom septembra.
Podloga: Dženarika.
Jubileum
Plod šljiva Jubileum je crvene boje, srednje krupan. Meso je žuto zeleno, ima sitnu košticu, blago kiselog ukusa.
Sazreva krajem avgusta.
Dobre je rodnosti i bujnosti. Otporna je na bolesi i mrazeve.
Ekskaliburg
Vocne sadnice šljiva, sorte Eskalibur su poreklom iz Engleske.
Sazreva tokom avgusta.
Podloga : Džanarika.
Ana kasna (Anna Spath)
Stara nemačka sorta koja se dosta gaji, posebno u Rumuniji i zemljama bivšeg SSSR-a. Plodovi zru u prvoj polovini septembra. Srednje su krupni sa prosečnom masom od 26-42gr. Imaju okruglo ovalni oblilk i crvenkastu plavu pokožicu. Meso je žuto zeleno, i slatko nakiselog ukusa. Odvaja se od kožice. Plodovi se koriste za različite vidive upotrebe, tj. kao stono voće i za preradu u domaćinstvu i u industriji. Drvo je srednje bujno sa karakterističnom obrnutom piramidalnom krošnjom. Samooplodna je i rodna sorta.
Nada
Sorta Nada je nastala hibridizacijom sorti Stenlej (Stanley) i Skolduš (Scoldus). Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana А. Paunović i dr Slobodan Milenković. Za novu sortu je priznata 2012. godine.
Stablo Nade je slabije bujnosti sa dobrom arhitekturom i otvorenim uglovima grananja. Krošnja je srednje gustine. Obzirom na bujnost pogodna je za zasade sa manjim razmakom sadnje. Cvetanje je pozno. Samooplodnjom se ostvaruje 13% finalno zametnutih plodova. Rano prorodi i obilne je rodnosti. Sorta je tolerantna prema virusu šarke šljive (Plum pox virus), a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i trulež plodova.
Plodovi su srednje krupni do krupni (40−50 g), eliptičnog su oblike, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Plodovi su atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kvaliteta. Mezokarp je žute boje, umereno čvrst, sočan i aromatičan. Koštica je srednje krupnoće (17 g) i potpuno se odvaja od mezokarpa. Plodovi sadrže u proseku 16,50% rastvorljivih suvih materija. Sadržaj ukupnih šećera je 11,70%, invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju i preradu.
Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta.
Obzirom na kvalitet plodova i ostale karakteristike, očekuje se da će ova sorta u narednom periodu pronaći i zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive u Srbiji.
© All rights reserved
Made with ❤ by Studio 036