Ukrasne Sadnice

Japanska trešnja

Japanska trešnja je listopadno drvo poreklom iz Japana. Pripada familiji Rosacea. U svetu je poznata i po nazivima kao što su Azijska ili Orijentalna trešnja. Predstavlja drvo široke krošnje, visine od 8 do 12m, širine do 5m, vrlo je otporno i dugo traje. Cveta tokom aprila meseca, pre listanja. Cvetovi su roze- bele boje.
Japanska trešnja se koristi samo kao ukrasno drvo. Pored toga što njeni cvetovi tako lepo izgledaju, oni i veoma prijatno mirišu čime privlače pčelice koje ih oprašuju.
Vrlo dekorativna vrsta, koristi se u drvoredima ili kao soliterno drvo.
U Japanu je ovo jedna od najcenjenijih biljnih vrsta pa o lepoti njenih cvetova dovoljno govori stara japanska izreka koja kaže: „Možda jedan celi život nije dovoljan da se pronađe idealan trešnjin cvet?!“.
Trešnjin cvet predstavlja japanski nacionalni cvet i simbol sreće. Zbog toga, već hiljadama godina stara tradicija, koja se naziva ohanami, što na japanskom znači ići i gledati trešnjin cvet, i dan danas živi u toj zemlji. Vreme kada cveta trešnja označava jedno od vrhunaca japanskog kalendara i predstavlja početak proleća.
S obzirom na to da se veruje da cvet trešnje svima donosi uspeh, mladenci, za sreću, piju čaj od trešnjinog cveta, a porodice provode ceo dan ispod procvetale trešnje.
Pored simbola sreće, cvet trešnje predstavlja i simbol prolaznosti i čistote.

Jorgovan

Jorgovan- latinski naziv mu je Syringa vulgaris , pripada porodici maslina. Rod jorgovan, biljka broji oko 25 vrsta cvetnica. Poreklo jorgovan cvece je iz Turske, a u Evropu i Aziju se nastanio u 16 veku. Kod nas se najčešće gaji kao cvece za baste zbog svojih prelepih cvetova i mirisa. Ime potiče od grčke reči syrinx što znači pištaljka, a drvo jorgovan se upotrebljava za pravljenje pištaljke.
Jorgovan je veoma otporna listopadna biljka, koja zahteva veoma malo nege. Gaji se kao prolecno cvece zbog svojih prelepih cvetova.Oblik lista je srcolik do kopljast kod mnogih vrsta, jednostavan.
Jorgovan cvece cveta u proleće od aprila do maja meseca. Cvetovi kod jorgovan cveca su mirišljavi, skupljeni u cvasti, piramidalnog oblika.
Jorgovan sadnja i nega
Jorgovan treba da sadimo na mestu gde ima dovoljno sunca ili u laganu hladovinu , na zemljištu koje je vlažno i dovoljno drenirano. Jorgovan vrlo brzo raste. Najbolje bi bilo da ga posadite u jesen ili u proleće na razmaku od 1,5 do 5 metara, u zavisnosti od vrste koje sadite, Potrebno je da iskopate duboku rupu, u nju da dodate kompost i da zasadite jorgovan. Naravno posle sađenja trebate ga obilno zaliti. Treba da izbegavate sađenje na području sa jakim mrazevima jer mraz može da uništi cvetne
pupoljke.
Jorgovan u narodnoj medicini
Jorgovan cvece osim u parfemskoj industiji , ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Kora i ljuska semena, leči dijareju i druge tegobe organa za varenje. Uspešno odklanja simptome groznice koje su praćene visokom temperaturom i drhtavicom.
Posebno se pokazao u lečenju malarije, a i pri uklanjanju bolova, lečenju živaca i reume.
Kora drveta se skida u jesen nakon što plodovi sazru, suši se na provetrenom i toplom mestu. Lekovitost joj daju sastojici popun tatina, eteričnih ulja, minerala.
Caj od jorgovana
U dva deciltra vode se potopi jedna kašikica usitnjene ljuske ploda ili kore drveta. U vodi stoji oko dva sata. Nakon toga se čaj prokuva i ostavi da odstoji još jedan sat. Piju se jedna do dve šolje dvevno, po potrebi mogu i tri.
Jorgovan etericno ulje
Ulje od cvece jorgovan poznato i kao sredstvo za masažu i lečenje reume. A u narodnoj medicini se koristi i za ispiranje usta.
Za masažu bolnih mesta, potrebno je da se napuni cvetovima jorgovan prazna flaša od jedne litre i u nalije maslinovo ulje, prekriti i ostaviti da stoji na suncu 3 nedelje. Dobijeni sadržaj procediti i možete ga koristiti za masažu.

Baštenska juka

Vrlo dekorativna, zimzelena biljka, skoro bez stabla. Listovi zeleni sa zašiljenim vrhom. Cvetovi su dosta veliki, zvonasti, viseći, žućkastobele boje. Cveta jula, avgusta.Jedna od najotpornijih juka na mraz. Prema zemljištu nije probirač. Može da raste i na peskovima. Otporna je na sušu. Efektna je kao soliter i u grupama na travnjacima. Pogodna je i za peščane terene, koje istovremeno treba i ukrasiti i vezati, jer joj korenov sistem duboko prodire u zemlju.
Raste veoma sporo, svega desetak centimetara godišnje.
Voli sunčane položaje, ali je leti treba češće zalivati vodom uz dodatak đubriva, naročito za vreme cvetanja. Treba da ima dobru drenažu, da ne dođe do truljenja korena.
Za vreme cvetanja, biljka izgleda veličanstveno, najbolje je posaditi u centralnom delu bašte, jer cvetom nadvisuje ostale vrste. Cvet dugo ostaje na biljci i svojom pojavom privlači poglede prolaznika.

Lešnik- žbunasti (ukrasan)

Lesnik je zbun koji se sadi najcesce na rastojanju 4 x 3 metra.Ukoliko ne volite zbunastu formu vec samo u obliku drveta vremenom uklonite te izdanke koje se formiraju oko samog stabla lesnika.Voli duboka, karbonatna zemljista.Odlicno uspeva u celoj Evropi, narocito u Srbiji.
Veoma povoljno reaguje na dodavanje organskih djubriva, i tada dosta rada.U jednom grozdu se formira 3 do 4 lesnika.
Odlican je za kolace, pecenje, lako se odvaja od grozda.
Vreme zrenja : krajem avgusta.

Badem – Teksas

Badem (Prunus amygdalus) je biljka iz porodice badema (Amygdalaceae). Biljka je drvenasta (dostiže visinu 4-9 m) s belo-ružičastim cvetovima i koštuničavim plodovima. Listovi su dugi i šiljasti. Plod je duguljasta koštica s jednom, redje dve semenke, prevučene smedjom kožom koja u toploj vodi omekša i lako se skida s jezgra. Koristi se dosta za spravljanje kolača, a takođe ima i lekovito dejstvo.
Vreme zrenja : Krajem avgusta.

Badem Markoni

Markoni je sorta badema koja se sadi kao vodeća sorta. Jako je kvalitetna sorta a oprašuje je sorta badema Texas.

Orah- domaća sorta

Domaći orah je u Srbiji autohtona vrsta drveta. Kod nas se orah gaji do 1.000 metara nadmorske visine. Ima izuzetno veliki značaj u voćarstvu i proizvodnji visokorodnog drveta i izuzetno cenjenog u proizvodnji furnira. Plantaže oraha daju 1.500 do 2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenje čini veoma rentabilnim. Kasnije prorodi, ali zato radja dosta.

Vreme zrenja : Krajem avgusta i početkom septembra.

Smokva – Domaća sorta

Drugi nazivi: smokvinica, smokvenica, figovnik.
Opis biljke: smokva je relativno nisko drvo s jako razgranjenom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenicni, veliki i nepravilno useceni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotacem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje socni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotaca.
Stanište: uzgajaju se u podrucju Sredozemnog mora.
Lekovito delovanje: plod smokve regulise probavu. Kao caj koristi se kod jakih prehlada.Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Ova voćka je poznata i kao blago sredstvo za čišćenje, pri tom ne izazivajući grčeve i dijareju.
Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska.
Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.
Održavanje kostiju u dobrom stanju je još jedna funkcija smokvi, jer su odličan izvor kalcijuma.
Pored lekovitog dejstva, ploda koji je izvanredan i koji se dosta koristi za susenje i spravljanje slatka, smokva se koristi i kao zbun za dekoraciju
Vreme zrenja: U toku godine vise puta zamece rod, pocevsi od jula pa sve do oktobra, do pojave prvih vecih mrazeva.

Aronija

Žbunasta je voćka, a podnosi i do -30°C. Plodovi su grozdasti sa ljubičasto-crnim okruglastim bobicama. Rađa u grozdićima po 20-ak bobica prečnika oko 1cm. Od plodova se pravi veoma kvalitetan osvežavajući sok rubin boje, visokih lekovitih svojstava. Otpornost na bolesti omogućavaju gajenje ove biljke bez hemijske zaštite.

Josta

Ukus podseća na mešavinu borovnice, kivija i grožđa. Vrsta jagodastog voća, nastala ukrštanjem crne ribizle (lat. Ribes nigrum) i ogrozda (lat. Ribes grossularia). Ovaj hibrid nastao je u Nemačkoj. Ono što jostu izdvaja od svojih roditelja jeste izvanredan sastav vitamina i minerala, visok nivo otpornosti na bolesti i štetočine, zbog čega ovu biljku nije potrebno prskati. Pogoduju joj veće nadmorske visine, nekada i preko 1. 200 metara. Plodovi joste su osetljivi na visoku temperaturu, dok joj niske temperature ne smetaju. Može da izdrži i do -40 °C. Sadi se u rano proleće i jesen, a prve plodove daje u trećoj godini. Razmak između redova treba da bude 3 m, u redovima od 0,7 do 1 m. Raste kao žbun, u visini do 1.8 m. Bobice su tamno ljubičaste boje, nekada i crne. Nalaze se u grozdovima od po 3 do 5 komada. Plod joste sadrži 9,16% ukupnih šećera, od čega je 5,79% monosaharid glukoze, koji je najprihvatljiviji oblik šećera za čoveka, koji ide direktno u krvotok. Bogata je vitaminima i mineralima. Sadrži čak osam puta više vitamina C od limuna, 20 puta više od jabuke i oko 30 puta više od trešanja. Konzumira se u svežem stanju, smrznuta ili kuvana. Poznato je i vino od joste, dobijeno bez termičke obrade.

Dren

Dren je žbunasto drvo, dostiže visinu i do 7 metara, jako drvo, račvasto ali tvrdo. Kora stabla je glatka, drvo ima dlačice samo dok je mlado. Lišće je jajasto, na vrhu jako zaoštreno, nešto maljavo, donja strana je siva. Cveta vrlo rano, početkom marta. Cvetovi su žuti . Plod je duguljasta, tamnocrvena voćka s koščicom unutra, dužine do centimetra i po, i do 8mm debljine. Sazreva početkom jeseni (avgust – septembar). Ima kiselkast ukus. Veoma česta vrsta u području listopadnih hrastovih šuma. Najbolje uspeva na krečnjačkim, toplim i suvim mestima, koja nisu izložena kasnim mrazevima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem.

Crvena ribizla

Crvena ribizla lat. (Ribes rubrum) ima uspravan žbun, dostiže do 2 m visine i može živeti i rađati 20 godina i duže. Razvija jak korenov sistem plitko ispod površine. Iz pupoljka na korenovom vratu izbijaju bujna stabla koja se prve godine ne granaju, a plod se razvija na kratkom rodnom izdanku koji izrasta iz jednogodišnjeg drveta. Plodovi sazrevaju 70-100 dana nakon cvetanja. Nije osetljiva na niske temperature. Prolista pri 2-6 °C, pa je osetljiva na prolećne mrazeve. Cvetovi mogu izdržati temperaturu od -5 °C. U nedostatku niskih zimskih temperatura dužina cvetova se smanjuje. Crvena ribizla najbolje uspeva na slabo kiselom (pH 5,5-6,5), dubokom, srednje teškom zemljištu.

Gaji se na hladnim i vlažnim mestima na nadmorskoj visini od 600 do 1000 m. Podnosi delimičnu senku ali su prinosi veći na suncu. Na višim mestima sadi se na južne i jugoistočne položaje, a na nižim mestima severne i severozapadne.

Ruže

Mini ili patuljaste ruže su pogodne za sadnju u saksijama, žardinjerama, na terasama, balkonima ili prozorima i za sadnju u vrtovima i pored staza gde se ostvaruje poseban efekat. Sade se na rastojanju od 20-25 cm ili 12 biljaka po 1m². Mogu se kombinovati sa drugim biljkama. Vrlo su niske, visine do 35 cm, žbunastog rasta. Cvetaju  tokom cele godine, sa visokom produkcijom sitnih do srednje krupnih cvetova.U ponudi s sadnice mini ruža cveno- borde, bele i žute boje.

Close Menu
Porudžbenica