Prokupac

Prokupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima, ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara. Zove se i kameničarka, rskavac, niševka, nikodimka, zarčin, crnina, crnka, prokupka, skopsko crno. Po prirodnoj klasifikaciji pripada convarietasu pontica, subconvarietas Balcanica. Gaji se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj.
Zimsko okce ove sorte je srednje razvijeno, konusno, pokriveno tamnim ljuspama. Vrh mladog lastara je beličast sive boje, povijen, maljav. Zreo lastar je srednje debljine, sa ljubičastosmeđim srednje dugačkim internodijama i izraženim kolencem ljubičaste boje.
Grozd je srednje krupan do krupan, srednje zbijen, valjkast. Masa grozda značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150 do 300g. Grozd se najčešće nalazi na četvrtom i petom kolencu rodnog lastara. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa. Može postići prinos i preko 20 t/ha.Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu. Dosta je osetljiva na niske temperature – okca izmrzavaju na -16 do -18 °C. Prokupac je sorta sklona ispoljavanju bujnosti i zato je treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima. Da bi grožđe ove pozne sorte moglo dobro da sazri, treba je gajiti prvenstveno na toplijim, južnim ekspozicijama.
Kvalitet grožđa prokupca je dobar, pogotovu na osunčanim terenima. Može sintetisati 18-22% šećera u širi i 5-7 g/l ukupnih kiselina. Vina su pitka, osvežavajuća, sa 10-12% alkohola, otvorene do zatvorene rubin boje tipa ružice. Vina mogu služiti za kupažiranje sa drugim sortama i za proizvodnju lozovače i vinjaka.

Vreme zrenja : Polovinom septembra i krajem septembra u zavisnosti od područja.

Drenak

Zove se i Slankamenka crvena, Lisičina crvena, Pamid, Saridžibuk (Turska), Pamid, Plovdina (Bugarska), Rošoara (Rumunija), Radoviška plovdina (Makedonija), Piros szlanka (Mađarska).
Bujnost: Cokot je bujan sa uspravno stojećim debelim lastarima.Vrh mladog lastara-je ljubičaste boje s beličastosivim maljama.Zreo lastar-je debeo, s dugačke internodijama dugačke i normalno izraženim kolencima, a boja kore lastara varira, od smeđežute do sivkastocrvene. Odrasli list- je veliki ili srednje veličine, obično trodelan, ali može biti i petodelan sa veoma izraženim sinusima. Peteljkin sinus je u obliku slova ,,V“, ili je preklopljen. Lice lista golo, glatko, a naličje vunasto maljavo. Nervi lista su crvenkasti a na naličju dlakasti. Zupci krupni i oštri. Peteljka lista je dugačka, crvenkasta.Cvet- morfološki i funkcionalno hermafroditan.Grozd- srednje veličine ili veliki, cilindrično konusan, često sa jednim ili dva krilca, zbijen, ređe rehuljav. Peteljka grozda je srednje dužine ili kratka, pri osnovi zdrvenjena.
Bobica-je srednje veličine, eliptična ili okrugla, malo izdužena, slabo pričvršćena za peteljčicu i veoma lako se otkida od nje. Pokožica je crvenkaste boje, tanka, prozračna, posuta obilnim pepeljkom, bez izraženih tačkica i bez izraženog pupka. Prinos grožđa- veoma prinosna sorta. Prinosi grožđa kreću se od 15.000-20.000 kg/ha.Rezidba-odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se režu na 2-3 okca. Uzgojni oblici- svi na kojima se može primeniti kratka rezidba. Tipovi zemljišta – najbolje uspeva na rastresitim, propusnim, šljunkovitim, peskovitim, deluvijalnim, plodnim i toplijim zemljištima. Vlažna zemljišta ne podnosi.
– Otpornost prema kriptogamskim bolestima – manje je osetljiva na pepelnicu, a više na plamenjaču. Kišnih jeseni slabo otporna prema sivoj plesni. Otpornost prema niskim temperaturama –osetljiva je na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na -16° do -18°C.Afinitet prema loznim podlogama – ima dobar afinitet prema loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, SO 4, ŠxB41B idr.

Važnije tehnološke i organoleptičke karakteristike šire i vina

Karakteristike šire: šira je bezbojna, sem ako stoji više časova na komini, kada dobija crvenkastu boju ima prijatan neutralan ukus i miris. Sadrži 16-18% šećera i 4-5,5 g/l ukupnih kiselina.
Karakteristike vina- vino je nedovoljno osvežavajuće zbog manjeg sadržaja ukupnih kiselina, ali je pitko i neutralnog je ukusa i mirisa. Vino sadrži 8-10% alkohola i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Retko se proizvodi sortno stono vino, više se koristi za kupažu i za proizvodnju vinskog destilata. Kod nas je zastupljena na malim i proizvođači i potrošači na lokalnim tržištima vrlo rado je koriste u svežem stanju. Grožđe je prijatno za jelo, ima tanku topivu pokožicu.
Vreme zrenja : Od 15 septembra do kraja septembra.

Muskat Hambur

Ova sorta stvorena je u staklenicima Engleske. U zemlji nastanka, Belgiji i Holandiji gaji se u staklenicima.
Čokot je izražene vegetativne snage.Grozd je krupan, cilindrično-konusan i rastresit. Masa grozda varira od 150 do 400 grama. Bobice su krupne, jajolike. Pokožica je tanka, plavocrvene boje, posuta obilnom peteljkom. Meso ploda je neznatno hrskavo, a sok bezbojan i jakog muskatnog mirisa.
U našim agroekološkim uslovima grožđe sazreva krajem septembra. Sorta je veoma prinosna, prinos grožđa varira od 16 do 20 hiljada kg/ha. S obzirom na raspored rodnih okaca na lastaru, može se orezivati kraće, na duge kondire, ali joj više odgovara da se orezuje na kraće lukove i gaji na špalirskom naslonu sa stablom u obliku kordunice.

Dobro uspeva na dubokim, umereno plodnim, rastresitim i toplim zemljištima. Na najznačajnije bolesti vinove loze je srednje otporna. Svrstava se u red stonih sorti otpornih na zimske mrazeve; okca izmrzavaju na -22 do -25°C. Od loznih podloga preporučuju se: 41B, 5BB, 8B i Paulsen 1103.

Grožđani sok sazrelog grožđa sadrži 18 do 20% šećera i 6 do 7 g/l ukupnih kiselina. Grožđe ima veoma prijatan ukus i izražen muskatni miris. Ima dobru transportabilnost, ali se u hladnjači ne može dugo čuvati. Na mnogim tržištima uživa renome najkvalitetnije sorte. Od prezrelog grožđa može se dobiti kvalitetno muskatno crno vino i muskatna lozovača.

Tamnjanika crna

Ova sorta grožđa potiče iz Negotinske krajne, ali je sve popularnija i u ostalim vinogorjima. Od nje se dobija slatkasto muskatno crveno vino, cenjeno kod potrošača istančanog ukusa. Cvet je funkcionalno ženski, pa se preporučuje sadnja uz odgovarajuće oprašivače zbog povećanja prinosa.

Grozd plavo crvene boje, sadrži veoma visok procenat šećera 25-30%, a u fazi suvarka i do 35%. Sazreva krajem septembra.

Matilda

Vreme zrenja: sredina avgusta, početak avgusta
Opis: bobice su sitne do srednje veličine, dugaljaste, pokožica debela, zelenožute boje. Grozd je velik, često sa dva krilca – prigrozdoma, masa grozda varira od 250 – 450 – 800 g, ponekad se pojave grozdovi težine i preko 2 kg.

Muskat Italija

Sazreva polovinom septembra. Nastala je ukrštanjem sorti Bicane i Muskat hamburg. Kreće sa vegetacijom početkom prve i druge dekade aprila. Spada u bujne sorte. Grozd je vrlo krupan od 350-600g izdužen, račvast. Zrna su vrlo krupna jajolikog oblika. Pokožica zelenožute u punom zrenju zlatnožute boje. Meso je čvrsto odličnog ukusa i muskatne arome. Dobro podnosi transport. Vodeća je medju stonim sortama.

Afus- ali

Odlična pozna, bela stona sorta, koja se u velikoj meri gaji u Maloj Aziji (Smirna), u Bugarskoj pa i u Francuskoj. Poznata je po mnogim sinonimima kao: Pergolone (Abruzzo), Inzolia Imperiale (Sicilia), Menavacca (Puglia, Calabria, Campania), Dattier de Beyrouth (Francuska), Afouz Aly ili Bolgar (Bugarska), Aleppo (Rumunija), Rasaki (Egejska ostrva).
Ima odličnu otpornost protivu truleži a veoma joj je čvrsta bobica, te odlično podnosi transport.
Sazreva krajem septembra, ali se čvrsto drži veoma dugo. Zahteva dugačku rezidbu i špalirsko gajenje, jer ima vrlo dugačke grozdove, koji bi se inače valjali po zemlji. Veoma preporučljiva sorta za toplije krajeve.
Čokot je jak. Vrhovi zelenih lastara potpuno glatki i zelene boje. Loza debela, glatka, članci srednje dužine, boje otvoreno-smeđe. List veliki, trodelan, sa dubokim urezima; drškin urez otvoren kao slovo V; liska malo zgužvana, kožasta, glatka i sjajna sa obe strane, bez ikakvih malja, nervi zeleni sa obe strane; zupci široki i tupi; drška debela i dugačka. Grozd vrlo veliki, težak čak do 2kg, dugačak, razgranat, rastresit, kupastog oblika; peteljka dugačka, zeljasta, pri osnovi malo zdrvenjena; peteljčice bobice dugačke i tanke. Bobica vrlo krupna, čvrsta, rskava, nejednake dužine na ustom grozdu, ima oblik urme. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije ćilibarnožutu boju; peteljke ima vrlo malo; pupak je primetan i često puta ekscentričan. U bobici ima 2-3 semenke, sok je bezbojan. Prosečna težine bobice 7-10 gr., sadržaj šećera 15-16%, ukupnih kiseline 5%°, pH 3,32, efektivna rodnost iznosi oko 1,10, na 1ha može da rodi i 25t, a sa sistemom navodnjavanja i više.

Vranac

Sadnice vinove loze, vinske sorte ” Vranac” je poreklom iz Srbije. Vranac je autohtona sorta. Mlada vina imaju svetlu purpurnu boju i miris na džem od voća. Starenjem, boja mu se razvija u intenzivnu tamnu, a na mirisu se javljaju arome koje podsećaju na cimet, čokoladu i sladić. Težina grozda 150-300g. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Prema bolestima je srednje otporna. Sadrši od 20-24% šećera i zbog toga se koristi za pravljenje visokokvalitetnih obojenih vina i lozova.
Vreme zrenja: polovinom septembra.

Crni Burgundac

Ovo je stara sorta nastala u Burgundiji. Crni pinot je satariji od svog sivog i belog rođaka. Često korišćeni naziv za ovu sortu je crni burgundac.
Svoje ime duguje borovoj šišarki. Pinot noir je težak za uzgoj i veoma je zahtevna sorta, a njegovo grožđe trazi posebnu pažnju tokom i posle branja. Bolje rezultate postiže u hladnijim regionima. Od njega se proizvode kako vrhunska i najskuplja crvena vina tako i odlična roze i penušava vina.
Najčešće daje vino koje nema jaku boju, niskih tanina i malo kiseline, mada su moguća i vina sa većom količinom tanina. Vino je pogodo za starenje i u zavisnosti od starosti daje ukuse sa notama maline, divlje jagode (neka od najskupljih vina na svetu), trešnje, ruže, tamjana i orijentalnih začina. Važi za vino sa najizazovnijim mirisom.

Porudžbenica